Религија и човјек: Пета Божија заповијест

„Поштуј оца свога и матер своју да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи“ је пета Божија заповијест  коју нам је Господ дао на Синају преко Мојсија. У наставку текста прочитајте шта значи пета Божија заповест у тумачењу владике Николаја Велимировића.

Ово значи:

Прије него што си сазнао за Господа Бога, знали су за њега твоји родитељи. Само је то довољно, да им се поклониш и одаш хвалу и поштовање. Поклони се и одај хвалу и поштовање сваком оном, ко је прије тебе сазнао за највише добро у овом свијету.

Неки богати и млади Индијанац путоваше са својом пратњом преко планине Хиндукуша. На планини наиђоше на некога старца гдје чуваше козе. Сиромашни старац склони се украј друма и поклони се богатоме младићу. А младић сјаха  и простре се на земљу пред старцем. Зачуди се старац томе, зачудише се и пратиоци младићеви. А он ће рећи старцу:

– Клањам се твојим очима, јер су оне прије мојих видјеле овај свијет, дјело Свевишњега, клањам се твојим устима, јер оне су прије мојих изговориле његово свето име и клањам се твоме срцу, јер оно је пре мога затреперило од радосног сазнања да је отац свију људи на земљи Цар и Господ небески.

Поштуј оца свога и матер своју, јер твој пут од рођења до сада посут је мајчиним сузама и очевим знојем.

Они су те вољели и онда, када су се сви други гадили од тебе у немоћи и нечистоћи. Они ће те вољети и онда, када те сви омрзну. И када се сви на тебе буду бацали камењем, мајка твоја бацаће се на тебе смиљем и босиљем.

Отац твој воли те и ако зна све мане твоје. А други ће те мрзити и ако буду знали само врлине твоје.

Твој отац и мајка воле те са страхопоштовањем, јер предосећају, да си ти благо Божије, њима поверено на чување и његовање. Нико није у стању, као родитељи твоји, да виде тајну Божију у теби. Њихова љубав према теби има свети коријен у вјечности.

Кроз њежност своју према теби твоји родитељи разумију њежност Господњу према свој створеној дјеци својој.

Као што мамузе подстичу коња на бржи кас тако и твоја опорост према родитељима подстиче њих на још већу бригу о теби.

Неки опаки син јурну на свог оца и забоде му нож у груди. А отац издишући рече сину:

– Брзо опери нож од крви, да те не ухвате и не осуде.

У степи руској један раскалашан син привеза своју мајку пред шатор, а он под шатором пијанчаше са поквареним женама и људима. У том хајдуци наиђоше и видјевши мајку везану рекоше, да ће је осветити одмах. А везана мајка викну иза гласа и тиме даде несретноме сину знак, да је у опасности. И син се спасе, а хајдуци место сина исекоше мајку.

У Техерану, граду персијском у кући са двије зле кћери. Не слушаху кћери оца и смејаху се савјетима његовим. Својим прљавим животом упрљаше кћери част и образ оцу своме. И отац им бијаше на досади као зла савјест. Једно вече, кад мишљаху ћерке да отац спава, договорише се да му приправе отров и да му даду ујутру с чајем. А отац чу све, и сву ноћ плакаше горко и Богу се мољаше. Ујутру ћерке му донеше чај и ставише пред њега. Рече им отац:

„Ја знам вашу намеру и удаљићу се од вас по вашој жељи. Но нећу се удаљити вашим гријехом, да бих вашу душу спасао, но својим“, рекавши то отац претури чашу и просу отров, па се баци кроз прозор и погибе.

Сине, не горди се својим знањем пред својим неуким оцем, јер његова љубав више вреди но твоје знање. Гле, да није било њега, не би било ни тебе ни твог знања.

Кћери, не горди се својом љепотом пред погуреном мајком својом, јер њено срце у костима љепше је од твог лица. Гле, и ти и твоја лепота изишли сте из њене мршаве утробе.

Научи се кћери, поштовати свога оца, јер само ћеш се тако научити поштовати све друге очеве на земљи.

Дан и ноћ вјежбај се, сине поштовати мајку своју, јер само ћеш се тако извјежбати поштовању и свих других мајки на земљи.

И заиста, дјецо, не чините много, ако поштујете само личност свога оца и своје мајке, а не и њихов рад, њихово вријеме и њихове савременике. Поштујући своје родитеље ви поштујете и рад њихов и вријеме њихово, и савременике њихове. Тако ћете убити у себи кобну и глупу навику, да презирете прошлост.

Будите уверени дјецо да дани који су дати вама на располагање нису ни скупљи ни дражи Богу него дани дати онима који су прије вас живјели.

Ако се гордите својим временом пред прошлошћу, не заборавите да ће – док длан о длан – расти трава над вашим временом, по вашим гробовима, вашим тијелима и дјелима и да ће се други насмјешити над вама као давном прошлошћу.

Гле, свако вријеме испуњено је мајкама и очевима, сузама, боловима, жртвама, љубављу, вјером и надом у Бога. Зато је свако вријеме достојно поштовања.

И мудар се клања с поштовањем пред свима прошлим временима као и пред будућим. Јер мудар зна што луд не зна, а то је – да је његово време као минут на сату. Погледајте дјецо, у сат: ослушните, како минут тече за минутом, и реците ми, који је минут бољи и дужи, и важнији од другога?

владика Николај Велимировић

Припремио Дејан Јанковић