Религија и човјек: Посна слава

Крсна слава је празник највећи послије Васкрса и Божића, али је и једно од најпознатијих обиљежја српске културе и српског народа.

Парох треће парохије градишке, протонамјесник Ненад Томић рекао је да се слава прославља уз посну или мрсну трпезу. Све славе које падају у вријеме поста као и оне које падају сриједом и петком који су посни дани треба да се прослављају уз посну трпезу, изузетак су трапаве седмице.

„ Постоје само три славе које и ако падну на сриједу и петак се прослављају уз мрсну трпезу а то су Свети архиђакон Стефан и Свети Василије Велики, које су у периоду између Божића и Богојављења када је разријешен пост у сриједу и петак, Крстовдан је посна слава. Трећа слава је Свети великомученик Георгије који ако падне у „свијетлу седмицу“, послије Васкрса, може бити изузет од поста у сриједу и петак“, додао је Томић.

Томић је нагласио да се остале славе прослављају уз мрсну трпезу.

„Многи нажалост славе током поста прослављају уз мрсну трпезу, што правдају наслијеђем, јер некада нису знали или могли, али данас је ипак другачије када нам је доступна посна храна и не би требали да славе које су током посних дана прослављају мрсно“, напомиње Томић и наглашава да је слава јединствен случај код Срба када се молитвено окупљаму и прослављају свога заштитника и онда би требали да се држе правила- Какав дан, таква част.

Томић је закључио и да свештеници преко савјета утичу на вјернике и да се велики број вијерника вратио на прави пут прослављања крсних слава.

Д. Јанковић