Религија и човјек: Прва Божија заповијест
Ја сам господ Бог твој и немој имати других Богова осим мене“ , гласи прва Божија заповијест.
У наставку вам доносимо објашњење које је написао владика Николај Велимировић.
Ја сам Господ Бог твој;
Ово значи:
Један је Бог и нема других богова сем Њега једног. Он је Свевишњи, Свемоћни, Свемудри, Сведобри Бог. Од њега долазе сва створења, њиме живе и к њему се враћају. Он је свети, крепки и бесмртни Бог. Он је непокретан, миран, без почетка и без краја, без нужде и без незадовољства. О њему висе сви безбројни свjетови, и сви се окрећу око њега. Он почива у средишту као непокретна осовина у точку. Осовина стоји и држи, а точак се окреће.
У Богу је сва моћ, и нема моћи ван Божије. И моћ светлости, и воде и ваздуха, и камена јесте Божја моћ. Моћ, којом мрав мили, и риба плива, и птица лети, јесте Божја моћ. Моћ сјемена да расте, и траве да дише, и човјека да живи јесте Божја моћ. Чак и моћ ђавола позајмљена је од Бога, позајмљена и на зло употребљена, као што луд може да позајми огња у ковача да се огрије, па саспе огањ себи у недра. Сва моћ је својина Божја, и сва створења позајмљују своју моћ од Бога. Бог свакоме позајмљује колико хоће и узима натраг када хоће. Зато кад тражиш моћи тражи је само од Бога, јер Бог је извор живе и страшне моћи, и ван тога извора других нема. Овако се моли Богу: „Боже Господе, непресушни и једини изворе моћи, обдари мене слабога са више моћи, да бих ти више могао служити. И дај ми мудрости, Боже, да дану моћ не употребим на зло но на добро своје и својих ближњих, а на велику славу твоју! Амин.“
Па онда, у Богу је сва мудрост, и нема мудрости нити има знања и најмањега ван Бога. Свакој створеној ствари Бог је позајмио нешто од своје мудрости. За то не мисли, брате, да је Бог дао мудрост само човеку, јер ћеш погрешити.
Мудрости има и во и коњ, и пчела и мува, и ласта и рода, и дрво и камен, и вода и ваздух, и ватра и вјетар. У свему има Божје мудрости, и ништа не би могло постојати без имало мудрости. По мудрости Божјој и коњ наслути опасност, и пчела прави мед, и мува предосјећа кишу, и ласта плете гнијездо, и рода зна за свој пород, дрво умије да расте, и камен уме да ћути и кристалише се, и вода зна да тече низ брдо и да лети у облацима, и ватра да гори и свијетли и да спава закључана у сваку ствар, и вјетар зна да ходи својим одређеним путевима и доноси чистоћу нечистоћи и здравље болести, и етар зна све што постоји између звезда и на звездама. Заиста нико нема сопствене мудрости, коју је он створио или родио из себе, него сва мудрост извире из једног јединог извора свуколике мудрости. А тај извор је у Богу. Зато кад тражиш мудрости тражи је само у Богу, јер Бог је извор живе и страшне мудрости, и ван тога извора других нема.
Овако се дакле моли Богу: „Свемудри, Свезнајући Господе Боже, обдари мене маломудрог са више живе мудрости твоје, да бих ти више умео служити. И руководи ме, Господе, да дато ми знање не употребим на зло, као Сатана, но на добро своје и својих ближњих, а на велику славу твоју. Амин.“
Па онда, у Богу је сва доброта. Зато и Христос вели, да нико није добар осим једино Бог. Његова доброта укључује његову милост, трпељивост и опраштање према грешницима. Своју доброту Бог је позајмио сваком свом створењу. Зато у сваком Божјем створењу има и Божје доброте. Чак и у ђаволу има Божје доброте, по којој ђаво жели себи добра а не зла, но по глупости својој мисли, да ће злом доћи до добра, то јест да ће чинећи зло свима Божјим створењима учинити себи добро. О колико је доброте Божје у сваком Божјем створењу! У камену, у биљци, у животињи, у огњу, у води, у ваздуху, у етру! Сва та доброта позајмљена је од Бога, непресушног и безданог и страшног извора свуколике доброте. Зато кад желиш више доброте не ишти је нигде до у Бога. Јер само је Бог има на претек. Овако се, дакле, моли: „Сведобри, Свемилостиви, Светрпељиви Боже, обдари мене злога са више твоје доброте, да бих се од твоје доброте зарадовао и засјао, те да бих ти више и боље могао служити. Поведи ме и одржи, Господе, да доброту своју не бих на зло упутио, као Сатана, но на срећу и радост и обасјање своје и свих бића твојих, с којима у суседству живим.“
И тако је бесконачна Моћ, бесконачана Мудрост, бесконачна Доброта. Моћ, Мудрост и Доброта – Отац, Син и Дух Свети, три лица нераздjељиво и вjечито сједињена. По образу и подобију овога светога тројединства створено је све што је створено, и живи све што живи, и постоји све што постоји. Ко одрекне једно од овога трога, тај се сурвава у пакао страдања и ужаса, и уписује у војску Сатанину. Ко одрекне – или коме се одрекне – Отац, тај постаје богаљ са самим Сином и Духом. Ко одрекне – или коме се одрекне – Син, тај постаје богаљ са самим Оцем и Духом. Ко одрекне – или коме се одрекне – Дух, тај постаје богаљ са самим Оцем и Сином. Ко одрекне – или коме се одрекне – двоје од трога, тај постаје двоструки богаљ. А ко одрекне – или коме се одрекне све троје, тај се брише из постојећих бића и изравнава се са оним што никад није ни постојало. Зато и вапије цар Давид: безумник рече у срцу своме: нема Бога! А страшније је, браћо, одрећи се Духа Светога него ли Оца и Сина. Јер, опростити се може човеку и немање моћи и немање мудрости, но немање доброте никада се никоме не може опростити, ни овога ни онога света.
И немој имати других богова осим мене, заповједа Господ.
На шта ће ти други богови, ако имаш Господа Бога? Чим имаш два бога, знај један од њих је ђаво. А ти не можеш служити и Богу и ђаволу, као што не може један во орати две њиве у исто време, и као што не може једна свећа светлити у две куће у исто време. Не требају волу два домаћина, јер ће га растрзати; нити гори требају два сунца; јер ће је сагорити; нити мраву требају двије капи воде, јер ће га утопити; нити дјетету требају двије мајке, јер неће имати ни једне. Не требају ни теби два бога, јер нећеш бити сигурнији но несигурнији. И не требају ти четири бога, јер нећеш бити храбрији, но плашљивији. И не треба ти стотину богова, јер нећеш бити веселији, но жалоснији.
Јер што више богова све слабији богови и све тање свијеће. И ако имаш богова колико и људи, богови твоји неће бити јачи од људи. А ако их имаш више него људи, богови твоји биће слабији од људи. И ако их имаш колико мрави, богови твоји биће слаби као мрави. Заиста, толики и такви богови не би били низашто до за метлу да се одгурну с прага дома твога. А ти остај сам са твојим једним Господом Саваотом, у кога је сва моћ, сва мудрост и сва доброта, неподељена, неисцрпна, бесконачна. Њега јединог поштуј, њему се клањај и њега се бој. А кад му се молиш моли му се овако: „Господе Боже, Ти можеш имати безбројно много створења, но створења твоја не могу имати више од Тебе јединога Бога свога. Разагнај, Боже драги, све моје ружне мисли и снове о другим боговима као што снажан вјетар разгони отровни рој мува. Очисти моју душу, освјетли је, рашири је, Боже, и настани се ти једини у њој као цар у својој палати. То ће мене подићи, оснажити, уљудити, поправити и освежити. Слава ти и хвала, једини истинити Боже, који се уздижеш над свима лажним божанствима као висока гора над сјенкама у бари. Амин.“
Владика Николај Велимировић
Припремио Дејан Јанковић