Религија и човјек: Света тајна Покајања
Покајање је Света Тајна кроз коју вјерници исповједају своје гријехе и уколико то чине искрено, кајући се, од исповједника (свештеника) добијају разријешење гријехова у име Исуса Христа.
Епископи и свештеници, као насљедници апостола, имају ту моћ да опраштају гријехе, јер рече Исус апостолима: “Примите Духа Светога. Којима опростите гријехе опростиће им се; и којима задржите задржаће се.” (Јован 22; 22, 23).
Верника који се и исповиједио и покајао свештеник разријешава гријеха читајући молитву:“Господе Боже наш, који си Петру и блудници сузама подарио опроштај гријехова, и цариника који је познао гријехе своје оправдао, прими исповијест слуге твога (име), и гријехе које је сагрешио вољно или невољно, речју или делом или мислима, Ти му као благ и човекољубив Бог опрости. Јер Ти једини имаш власт отпуштати гријехе, јер си Бог милости и сажаљења, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек, и у вијекове вијекова. Амин.”
Свештеник неће прочитати ову молитву ако се вијерник не каје искрено, већ то чини само ради формалности. Они који се на такав начин исповиједе и даље остају под теретом гријеха. Један од доказа да је исповијест обављена како треба јесте олакшање на души које осјећа онај који се исповиједио.
Свештеник је обавезан да и по цијену живота чува тајну повјерену му приликом исповијести, у супротном може бити лишен свештеничког чина.
У случајевима када је вијерник исповиједио неки тежи гријех свештеник му препоручује епитимију (казну), која зависи од тежине и врсте учињеног преступа. Епитимија може бити додатни пост или молитва, чињење милосрђа, ако смо кога оштетили да му то надокнадимо, да молимо опроштај од оних које смо увриједили, па чак и забрана причешћивања на одређено вријеме.
Важно је рећи да је свештеник само посредник између нас и Бога, и да исповедајући своје гријехе и кајући се пред пред свештеником ми се у ствари исповедамо и кајемо пред Богом.
Исповест и покајање треба обављати што чешће, а поготову у болести, јер не знамо време своје смрти, те је због тога потребно да се ослободимо гријеха и тако задобијемо Царство небеско.
Д. Јанковић