Религија и човјек: Света Три Јерарха
Српска православна црква прославиће у суботу празник Света три јарарха.
У данашњој рубрици “Религија и човјек” говоримо о празнику Света три јарарха који Српска православна црква прославља 12. Фебруара. Овај хришћански празник установљен је 1076. у част светаца Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.
Они имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 14. јануар, Григорије Богослов данас 7. фебруар и Јован Златоуст 26. новембра, те 9. фебруaр, као пренос мошти овог свеца. А овај заједнички празник установљен је у 11. вијеку за вријеме цара Алексија Комнина.
Свети Василије Велики је познат као велики световни и духовни учитељ цркве. Свети Григорије Богослов је и прозван као богослов јер је ненадмашно тумачио догму, а свети Јован Златоусти је упамћен као недостижан проповједник Јеванђеља, због чега је тако назван. Света три јерарха славе се код Срба као крсна слава, а славе је и многи манастири и цркве као своју славу.
„Једном наста однекуда расправа у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божијим овај спор би ријешен на корист Цркве и на још већу славу тројице светитеља.“
Епископ евхаитски Јован имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: „Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противрјечно… нити има међу нама првог ни другог“. Још посавјетоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Спор се ријеши на тај начин што се одреди 12. фебруар, односно 30. јануар по јулијанском календару, као заједнички празник за сва три ова јерарха.
Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником. Међу Србима ови свеци се сматрају заштитницима људи и животиња од мраза, хладних и злих ветрова. По томе какви ветрови дувају тог дана, прогнозира се какво ће вријеме у току године бити. Чобани у западној Србији и Републици Српској окупљају се тог дана и свирају у фруле.
Д. Јанковић