Религија и човјек: У суботу се навршава 107 година од рођења патријарха Павла
У суботу, 11. септембра, навршава се 107 година од рођења блаженопочившег патријарха српског Павла, који је био омиљен у народу и за живота сматран светим, а чије су поруке и данас актуелне.
На трону Светог Саве као патријарх српски провео је 19 година, а међу народом је био веома омиљен због скромности и истинољубивости, док је у његово вријеме основана Академија Српске православне цркве за умјетност и конзервацију, враћена је вјеронаука у јавне школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета.
Изабран је 1. децембра 1990. године за 44. патријарха Српске православне цркве , наслиједивши на том мјесту болесног патријарха Германа, а устоличен 2. децембра 1990. године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду и тада је поручио да му је једини програм рада Јеванђеље.
Патријарх српски Павле преминуо је 15. новембра 2009. у 95. години на Војномедицинској академији у Београду.
Према сопственој жељи сахрањен је у манастиру Раковица, гдје га је на посљедњи починак испратило више од пола милиона људи. Гроб блаженопочившег патријарха Павла данас посјећују хиљаде православних вјерника.
Патријарх Павле је након смрти потомцима свог брата, као најближим сродницима, оставио само будилник и сат, док ће његовим ордењем, али и писаним дјелима, која већ данас имају непроцјењиву виједност која се мјери милионима евра, располагати Црква.
Лична библиотека патријарха Павла припала је Фонду Библиотеке Патријаршије и има статус културног добра, а чува се у просторијама конака Манастира Светог архангела Михаила у Раковици.
Поруке блаженопочившег патријарха Павла, међу којим је најпознатија „Будимо људи“, актуелне су и данас и не губе на снази.
И данас се препричавају десетине догађаја који потврђују патријархово подвижништво, вјеру и приврженост и цркви и народу, а био је познат не само по својој мудрости већ и по скромном животу који је водио – сам је кувао, шио, поправљао ципеле, возио се трамвајем и ниједан физички посао није му био ни стран нити тежак.
Носилац је највиших црквених и државних одликовања, био је почасни доктор Богословског факултета и Академије Светог Владимира у Њујорку. Говорио је грчки, руски и њемачки језик.
Одликован је државним Орденом Немање првог степена, Орденом Карађорђеве звијезде првог степена и руским орденом „Достојанство“ због „значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли“.
Патријарх Павле, чије је свјетовно име било Гојко Стојчевић, рођен је на велики православни празник Усјековање главе Светог Јована Крститеља – 11. септембра 1914. године у Кућанцима, код Доњег Михољца у Славонији.
Он и брат Душан су рано остали без оба родитеља, а бригу о њима преузела је очева сестра Сенка, коју је патријарх називао другом мајком.
Основну школу завршио је у Кућанцима, Нижу гимназију у Тузли, гдје му је школски друг био Меша Селимовић, док је вишу гимназију и шесторазредну Богословију завршио у Сарајеву.
У Београду је 1936. године уписао Богословски факултет, а ванредно је завршио и више разреде Шесте београдске гимназије да би могао да упише упоредо и Медицински факултет, на којем је стигао до друге године студија.
Завршио је Богословски факултет у Београду, гдје га је затекао Други свјетски рат.
У прољеће 1942. године његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео га је у Манастир Свете Тројице у Овчару, а од 1944. године радио је као вјероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у дому за дјецу избјеглу из БиХ.
Те године је оболио од туберкулозе. Одатле је, из здравствених разлога, отишао у манастир Вујан, у селу Прислоница, између Чачка и Горњег Милановца, гдје је био до 1946. године и излијечио се од туберкулозе.
Замонашио се 1948. године у манастиру Благовјештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле, које му је дао игуман Јулијан Кнежевић, а те године је рукоположен у чин јерођакона.
Био је сабрат манастира Рача у Подрињу, а радио је и као помоћни наставник Богословије „Светог Кирила и Методија“ у Призрену. Јеромонах постаје 1954, убрзо протосинђел, а 1957. године архимандрит. Од 1955. године двије године је био на постдипломским студијама у Атини.
За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године и на Косову и Метохији је провео 33 године.
Посјетио је бројне православне цркве – цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у Америци, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији.
Током посјете Русији у јануару 2002. године патријарху Павлу су уручене двије значајне награде – Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда Светог апостола Андреја Првозваног.
Објавио је двије књиге – „Питања и одговори чтецу пред производство“ и „Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког“. Заслугом патријарха Павла објављено је и допуњено издање „Србљака“.
Влада Србије је 13. јануара 2005. године именовала патријарха Павла за почасног предсједника Фонда за Косово и Метохију.
Неки од најпознатијих његових изрека су „Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде“, „Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди“, „Да је и свима нама, као људима и хршћанима, јасно начело да зло добра донијети неће и да је крв људска храна наопака, ствари би ишле срећније“.
Његов цитат је и: „Човек не може бирати време у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у којем народу и од којих родитеља“.
Патријарх Павле је рекао: „Кад се човек роди, цели свет се радује, а само он плаче. Треба живјети тако да, кад умре, цели свет плаче, а само он се радује“, „Човек је јачи мртав него нечовек жив“, „Не бранимо се од туђег зла, злом у себи“, „Права љубав је једино када љубав не тражи своје. Када волиш неког без икакве логике. То је и права слобода. Е зато сам хришћанин“, „Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек“.
Д. Јанковић