Ружа – симбол чувара тајни

Ружа се са чувањем тајни први пут доводи у везу код старих Грка. У грчкој митологији Афродита је сину Еросу поклонила ружу, а он је, како би обезбједио да се не сазна за мајчине разуздане авантуре, тим истим цвијетом подмитио Харпократа, бога ћутања.

Римљани су, прилагођавајући грчку митологију себи, прихватили и ружу као симбол  тајанствености, па су таванице гозбених дворана често осликавали ружама као знак  да ствари изречене под утицајем вина не треба ширити кроз гласине, оне су „sub rosa dictum“ – изговорене под ружом.

Могли би рећи да је логичан слијед догађаја да овај цвијет има своје мјесто у међународној политици, макар као симбол државе. Чак девет држава, неке званично, а неке незванично, има ружу као свој цвјетни симбол, а то су Бугарска, Еквадор, Финска, Ирак, Иран, Малдиви, Румунија, САД и Словачка. Енглеска је посебна прича. Ако бисте између 1455. и 1485. године са црвеном ружом залутали у Јорк, или са бијелом у Ланкастер, ризиковали бисте живот. Рат између ове двије племићке породице познат је као Рат ружа.

Највећа ружа на свијету, тачније жбун налази се у САД, у Аризони. Садница која потиче из Шкотске 1885. године израсла је у дива са стаблом пречника од око 180 центиметара и са крошњом површине од око 750 квадратних метара.  У вријеме цвјетања, овај жбун краси око 200.000 цвјетова.

Када говоримо о највећем цвијету руже, био је то цвијет ружичасте боје пречника око 83 центиметра, а процветао је у Калифорнији.