Шаљите дјецу у музичку школу, нећете зажалити: Емотиван говор оперске диве Радмиле Смиљанић у Градишки (ФОТО)

На јубиларном концерту, поводом 20-годишњице Основне музичке школе „Бранко Смиљанић“, у понедјељак навече у Градишки, о овој установи и своме оцу чије име носи, веома емотивно говорила је Радмила Смиљанић, српска оперска примадона.

Она је подсјетила на позив Остоје Ђурића, бившег директора Основне школе „Васо Чубриловић“ који је предложио да, Основна музичка школа, тада у зачетку, добије име Бранка Смиљанића.

Мој отац, казала је оперска дива, радио је у тадашњој Основној школи „Браћа Рибар“, касније преименованој у „Васо Чубриловић“, предавао музичко образовање и залагао се, поставио темеље засебне, самосталне музичке школе.

– Професор Ђурић је својим гестом веома много обрадовао мене и моју породицу. Он се изборио и код власти у Градишки да школа носи име мога оца. То је била његова жеља, његов приједлог а мене и моју породицу, веома много је обрадовао – испричала је Радмила Смиљанић.

Она је веома емотивно говорила о Градишки и своме оцу, о музичкој школи.

– Мој отац је овдје, у том међуратном периоду, након Другог свјетског рата, у Градишки веома добро прихваћен. У школи је радила и моја мама, она је предавала клавирску музику а послије посла, припремала ученике за хорске и друге наступе, пеглала њихове кошуље, трудила се да заједнички наступ дјелује што боље, љепше.

Дуго је, топло, искрено и са неизмјерном приврженошћу овом граду, Радмила у Културном, центру, на позорници, причала о времену, када су Смиљанићи доселили у Градишку и овдје радили.

– Мама је уштимавала женске гласове, тата мушке, па су их спајали… Ишли су на такмичења, освајали награде… Мама је, сјетих се и тога, дјевојчицама хеклала неке украсе на ношњама, на тој скромној њиховој гардероби. Све то, давало је снагу, учвршћивало пријатељства, надограђивало њихов ђачки, музички свијет.

Радмила, често прекидана аплаузом, испричала је да се поноси школом која носи Бранково име, јер се и сада овдје школују млади и велики музички таленти.

– Музика је највећи азил од свих недаћа модерног доба. То је смисао музике, диван обруч животне љепоте. Сјећам се, у вријеме бомбардовања Србије, када нам је било тешко, ја сам се пјесмом бранила од тог зла, које нас је задесило. Зато, апелујем на све, који имају музикалну дјецу, да им дају шансу, да их подрже.

Оперска дива, као и њен син Никола Мијаиловић, директор Опере Народног позоришта у Београду, како каже, такође Градишку носе у срцу. На крају је поручила, шаљите дјецу у музичку школу, нећете зажалити.

СрпскаИнфо

аутор: Милан Пилиповић