Смјена епоха мијења имена улица
Градишка броји 329 улица и неке од њих, како су се мијењају времена, мијењала су свој назив. Тако данас главна улица у Градишци носи назив Видовданска, прије тога се звала Маршала Тита, а многи се сјећају краја 60-их и почетка 70-их година прошлог вијека када је Видовданска носила назив Улица Вида Сладојевића. Маршала Тита више нема међу градишким улицама али се Вид Сладојевић из центра преселио у насеље Сењак.
Већини улица назив је измјењен 1993. године. Тада је Едварда Кардеља замијенио Меша Селимовић, Мажара Шошу Војвода Путник, Насерова улица добила је назив Девет Југовића а Обала Џемала Биједића промијењена је у Обалу Војводе Степе.
Једина алеја у Градишци налази се у насељу Сењак, позната је и као Широка. Данас носи назив Милоша Црњанског али у народу још увијек живи њен стари назив Поткозарска који, како кажу станари ове улице, није ни требало мијењати јер Градишка јесте Поткозарски крај кроз све историјске епохе. Поткозарска улица данас је смјештена у Лијевче поље.
У Завичајном музеју Градишка сматрају да постоје личности које заслужују да улице у Градишци носе њихово име као што су чланови породице Малић који су дали немјерљив допринос нашем граду. Први доктор из Градишке који је и радио у Градишци био је Јово Малић, Симо Малић био је потписник првог и трећег царског меморандумa у борби за црквено-школску аутономију који је раме уз раме са Васом Видовићем основао пододбор Просвете у Градишци. Ту је Даринка Малић, једина жена којој је суђено на Бањалучком велеиздајничком процесу, a која је била супруга Ристана Ђурића, оснивача Српског сокола како у Градишци тако у БиХ.
У Музеју кажу да је важно првенствено исправити грешке које стоје у постојећим називима истичући да је неисправан назив Улица Георгија Николајевича јер та личност није постојала већ је постојао Ђорђе Николајевић и Георгије Николајевић. Улица у Новој Тополи носи назив Драгиша Миљевић, по капетану који је погинуо за Краљевину Југославију у бици изнад Ровина , али тај капетан се звао Драгиша Милијевић.
Ново доба доноси и нове личности. Директор Завичајног музеја, Бојан Вујчић сматра да не треба чекати да прође много година да би нека улица понијела назив заслужног Градишчанина као што је др Борислав Шокчевић.
Г.Влаинић