Сретење – вјерује се да мразеви попуштају, а дjевојке треба да припазе кога ће првог срести

Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу, данас слави Српска православна црква.

Први сусрет Бога и човијека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увијек четрдесетог дана по Божићу.

Сретење је један од 12 највећих празника хришћанства, а сама ријеч „сретење“ означава сусрет.

Овај празник празнује се од самог почетка хришћанства, али је као свечаност уведен тек у 6. вијеку у вријеме цара Јустинијана.

Сматра се да се на данашњи дан сусрећу зима и љето. Вјерује се да на Сретење мразеви попуштају, а природа се спрема за љепше вријеме и долазак пролећа и љета.

Вјерује се да ће, ако на Сретење осване сунчан дан, а медвједи изађу из јазбине, уплаше се своје сјенке и врате се на спавање, зима потрајати још шест недјеља.

Ако је дан облачан, медвједи неће видјети своју сијенку и неће се вратити у јазбину, што означава крај зиме.

Постоји вјеровање да дјевојке треба да пазе ког мушкарца ће ујутру првог срести, јер ће и будући младожења личити на њега.