„Стална борба за људске животе“ Медицинска сестра из Градишке четири деценије провела у операционој сали

Међу особама које су, на својствен начин обиљежиле настанак и развој здравства у Градишки, нарочито Општој болници, је Гордана Ковачић, медицинска сестра која је радни вијек дуг четири деценије провела у операционој сали.

На њену улогу указали су у руководству ове куће, сумирајући резултате рада у последњих пола вијека и трагајући за особама које су томе битно допринијеле. Гордана је, међу плејадом медицинара, друштвених радника, ентузијаста, који су сачинили темеље развоја и напретка здравства у граду на Сави.

Она је у градишкој Болници провела највећи дио живота, радећи комплексне и веома одговорне послове у Јединици интензивне његе и операционим салама. Пензионисана је прије пет година и сада живи у Ламинцима, бавећи се породичном свакодневицом. Међутим, рад у здравству за њу је у свакој прилици примарна тема. О томе је говорила и за потребе филма о градишкој Болници, чије снимање је у току.

– Била сам инструментарка а мој посао, током свих четрдесет година, у готово свим приликама био је напоран и веома стресан. То је стална борба за људе, за пацијенте, за њихове животе. Сваки случај је другачији и то увијек тражи менталну снагу, концентрисаност и одлучност да крајњи исход буде повољан, да пацијент оздрави и врати се у своју породицу, у предузеће, у своју средину – испричала је за Српскаинфо Гордана Ковачић, поријеклом из Српца.

Она издваја вријеме рата, када за њу и њене колеге није било радног времена него су радили по потреби, били спремни да у свако доба дана и ноћи реагују у складу са медицинском етиком.

– Дочекивали смо и збрињавали рањене особе, војнике, цивиле, ђецу…Није било лако суочавати се са том ситуацијом, са драматичним призорима… То су тешке повреде младих особа, двадесетогодишњака, ужасне сцене на које нико не може остати равнодушан него мора бити сконцентисан и одлучан да уложи све што зна да би та помоћ била ефиаксна. А вријеме, брза реакција је чинило кључни фактор, сваки секунд био је важана – описује Гордана околности у којима је радила, током рата.

– Морали смо хитно реаговати како би рањене особе што прије доспјеле у операциону салу. То је тимски рад и ја сам поносна на своје колеге, хирурге, љекаре, колеге медицијнске сестре и техничаре – прича она са много емоција за Српскаинфо.

– Увијек ми је драго ући у болнички круг. Сусрет са људима са којима сам радила увијек је емотиван. Волим срести запослене у овој кући, они су мене срдачно испратили у пензију и увијек се према мени колегијално односе. Ову установу доживљавам као своју кућу. Сви су према мени веома предусретљиви. Срећна сам јер ми, некада млади којима сам помагала да схвате суштину посла, сада враћају пажњом и љубазношћу – прича Гордана Ковачић износећи своје ставове о послу којем је одувијек веома посвећена и којег је завољела већ на првим часовима медицинске школе.

– Оно што је мајка у кући, то је медицинска сестра на ођелу а инструментарка у операцином тракту. Она води бригу од уласка пацијента у операциону салу, током захвата па све до изласка из сале – прича Гордана, користећи прилику да каже како је поносна на свој рад, уз опаску, да себи мора допустити нескромност и то рећи.

– Никада током 40 година, ни са ким нисам имала проблем, ни пацијентима ни колегама. И зато сам срећна када ме на улици препознају и захваљују се. То је љепота посла у бијелом мантилу, одговорног рада у здравству. Поносна сам такође на сестре које су ме наслиједиле јер сам се трудила да њима покажем, уведем, научим томе послу – додаје Гордана.

Похвале колега  

О сарадњи са Горданом Ковачић, њене колеге, првенствено љекари говоре са великим поштовањем и уважавањем. Гинеколог Благоја Томић рекао је за Српскаинфо да је Гордана била веома поуздан сарадник, особа која је зрачила оптимизмом и повјерењем. Хирург Алекса Средић истиче да је Гордана обиљежила епоху градишке хирургије од које су сви имали шта да науче. Рајко Додик, директор Опште болнице Градишка, иначе ортопед, сматра да је Гордана Ковачић у Болници, својим примјером, одредила стандарде медицинске струке а хумане принципе ставила у службу овог важног посла.