Стихови о завичају и српском страдању: Промоција књига Саше Гајића, члана Удружења српских писаца Словеније (ФОТО)

Промоција књига поезије „Огледало живота“ и „Љубав у нама“ Саше Гајића, представљена је у суботу у Миљевићима код Градишке, родном селу овог литерарног ствараоца.

Издавач је Удружење српских писаца Словеније, чији је Гајић предсједник и дугогодишњи члан.

– Моја стална инспирација су мој завичај, Козара, Поткозарје, богат и болна историја, масовно страдање народа у Другом свјетском рату. Пишем и о љубави, јер љубав нас одржава, охрабрује, брани и чува од сваког зла. Без љубави, када нам је најтеже, незамислив је живот – казао је Гајић на промоцији својих књига.

– Књига ”Огледало живота” је истина која чами у оковима. То је драма о страдању српског народа, која траје вијековима. Писац је у овој књизи низао догађаје, аргументе, чињенице, све погибије, сузе, бол, јаук, жртве, ратове, хук и буру… То је дирљива, и осјећајна, поезија туге, поникла у рату али и српској традицији, голготи Козаре и Поткозарја – написала је Весна Анђелковић, драмска умјетница из Љубљане.

Када се сагледају многобројне поруке које извиру из Гајићевих пјесама, може се констатовати да умјетничко дјело није фикција, упроштено преношење фотографије на папир, у ријеч и стих, него исказивање духовне снаге и јасне поруке, написала је магистар Рајка Голић, у предговору књиге “Љубав у нама”.

О Гајићевим књигама, на промоцији у Миљевићима говорили су књижевници из Бањалуке Миладин Берић и Живко Вујић, а своју поезију читала је Душанка Вученовић из Романоваца.

У умјетничком дијелу наступиле су Дајана Војновић из Прњавора и Лорена Стевић из Дервенте, ученице основне школе. Оне су читале поезију Саше Гајића.

– Овим и другим програмима, ја као и моје колеге, српски писци из Словеније, желимо сачувати и обогатити везе са Републико Српском, Србијом и другим државама гђе живе Срби. За нас у Словенији, писање има узвишену важност. То је очување српској језика, писма, културе, традиције и обичаја – казао је Гајић за Српскаинфо.

Он је похвалио веома плодну сарадњу са више удружења из Српске, нарочито Клуб књижевника “Вихор” из Дервенте и Народну библиотеку из Градишке.