Сутра Ивандан

Православна црква и њени вјерници сутра, 7. јула, прослављају Ивандан (Ивањдан), празник рођења Светог Јована Крститеља.

Јован се назива Крститељем јер је у ријеци Јордан крстио Господа Исуса Христа, те Претечом зато што је најављивао долазак Христов и позивао људе на покајање.

Овај светитељ рођен је од старијих родитеља – оца, свештеника Захарија и мајке Јелисавете, Богородичине рођаке.

Као млад Јован је отишао у пустињу гдје се хранио коријењем и дивљим медом. У проповиједима је критиковао морално посрнуће својих савременика, позивајући их да се покају и врате животу по Божијим законима.

Он је крштавао људе у ријеци Јордан, говорећи им да их он крсти водом, а да за њим „иде онај који ће их крстити Духом Светим и огњем“.

Јована Претечу је погубио јудејски краљ Ирод. У календару СПЦ Светом Јовану се чини помен три пута годишње, и то, осим Ивањдана, још и 20. јануара – Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан, те 11. септембра – Усјековање главе Светог Јована Крститеља.

Ноћ уочи Ивањдан, жене широм Србије плету вјенчиће од цвијећа и остављају га испред кућних врата.

Свети Јован се још зове Игритељ, јер се вјерује да се сунце, када се тог јутра рађа, игра на небу. Заштитник је кумства и побратимства, а кумовао је и Исусу Христу крстећи га у ријеци Јордан.

Треба се покумити

У народу постоји обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме “по Богу и светоме Јовану” стога што се Јован Криститељ, који је рођен на данашњи дан по старом рачунању времена, сматра узором карактерности и поштења.

Од свих осталих пророка, свети Јован се разликује нарочито по томе што је имао ту срећу да је могао и руком показати свијету Онога кога је пророковао.

Ивањдански обичаји

О Ивањдану плету се вијенци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле (ватре), па обилазе торове и овце гдје чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју свакојаке игре око пободених ватри.

Ово паљење за Ивањдан доводи се у везу са паљењем бадњака уочи Божића, чиме се хоће рећи да зимско, божићно сунце не сија тако високо као љетње, ивањданско, нити онако топло грије.

Плетењем вијенаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке (средина љета), и да се тим вијенцима природа овјенчава.

Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана. Вода добија посебну моћ, па се сви купају у ријекама, потоцима, језерима. Биље и траве имају појачана љековита својства, зато се бере љековито биље и плету венци, које се чува у кући као лек против разних болести.

Данас берите сљедеће биљке:

Уберите пелин и коприву. Посебно популарна је биљка Иван-да-Марија, односно шумска уродица која утиче на плодност.