Свети Трифун – дан када се буде природа и љубав, а зима попушта

Српска православна црква и вијерници данас славе Светог Трифуна, који се сматра заштитником винограда, чуварем усијева од непогода и штеточина, али и заштитником искрене љубави свих хришћана.

Српска православна црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску вјеру, не искључујући његов значај заштитника брачне љубави и вијерности, које су дио хришћанске проповеди.

Према хришћанском учењу, брачна љубав је благословена од Бога, а брачни завијет нераскидив, о чему својим дјелима најбоље свједоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун.

У „Охридском прологу“ владике Николаја Велимировића пише како је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји, од мача христоборног римског цара Дакија.

Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на литургијама се помиње страдање светитеља Трифуна.

На овај дан виноградари излазе у виноград да орежу барем један чокот винове лозе и полију га вином. Вјерује се да ће грожђе тако добро родити.

Ако на светог Трифуна пада киша, вјерује се да ће успјешно родити шљива и да ће бити добра година.

Једно од вјеровања у народу је да са овим даном стиже прољеће, да се буди природа и најузвишеније осећање код људи, љубав.