Светосавље слави најбоље у људима

Српска православна црква и вијерници данас обиљежавају Светог Саву, који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. Савиндан се обиљежава у част првог српског архиепископа, просвијетитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовјековне књижевности и заштитником просвјетних установа.

Свети Сава је рођен 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко.

Одрекао се световног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Србију се вратио 1208. године да потпуно измири завађену браћу. Бавио се просвјетитељским радом преносећи основне вјерске и свјетовне поуке.

Парох дубравски Момир Максимовић рекао је да српски народ и данас хода путевима које је он поставио.

„Свети Сава је био несумљиво, као и његов отац, велики борац за чистоћу православне вјере али и учвршћивање вјере. Основао је српску цркву која ће, нажалост, кроз бурну историју нашег народа често бити једини кров који је изнад себе имао српски народ јер је држава често била угњетавана. Свети Сава никад није заборавио ни најмањег човјека, увијек је био радо виђен гост на свим европским дворовима али је стигао и до најудаљеније забити гдје је живио српски род и бодрио га, учио и подручавао да напредује у животу и вјери“ рекао је Максимовић.

Свето Сава је иза себе оставио више писаних дела. Најзначајнија су „Житије Светог Симеона“, „Kарејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност српске цркве и српску архиепископију.

Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију.

Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.

Савин култ је у народу био јак због чега је у време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан-паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.

Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу.

После полувековне забране, 1990. године поново се обележава као школска слава.

Постоји много народних веровања у вези са Савинданом, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји.

Г.Влаинић