Тиса – свето дрво које убија и лијечи

У многим европским државама тиса је проглашена строго заштићеном биљном врстом. Некада је била врло раширена дрвенаста врста Европе, западне Азије и сјеверозападне Африке, а данас јој пријети изумирање.

У Градишци је можете пронаћи у парку код Културног центра Градишка.

Тиса је чудесна, необична и дуговјечна али је цијела биљка отровна, сем бобица. Односно и сјеме у тој бобици је отровно, није отровно само месо око сјеменке. Баш из тог разлога што је биљка отровна не нападају је ни гусенице, ни црви, ни биљне ваши.

Кора дрвета мијења боју из црвено-смеђе у сиво-смеђу, а касније се и љушти у мањим љускама. Врло је мекана те се под већим притиском (пењање дјеце) могу доста оштетити гране па чак и цијело стабло. Спорог је раста и може доживјети старост и више од 1.000 година. У Енглеској постоји дрво тисе старо више од 4.000 година. Под њим се вјенчавају парови да би им брак био дуг и срећан.

Тиса се садила у близини цркава, самостана и двораца због симболичних и религиозних вјеровања. Народно вјеровање каже да тиса штити од злих духова, па је у крајевима гдје је расла, народ њено дрво ушивао у одјећу или носио окачену о врат у облику крстића.

Такође, постоји вјеровање да је само држање гранчице тисе у кући, посебно када је окићена бобицама, изузетно љековито.

Од тисиног дрвета правиле су се кашике, штапови, лукови и огрлице. Магична моћ тисе објашњава се њеном дуговјечношћу, јер може да живи и више од хиљаду година.