Традицијом чувају идентитет: Фестивали привреде, гастрономије и културе у Градишки (ФОТО)
Градска управа Градишка, заједно са јавним установама, мјесним заједницама и удружењима грађана, организује фестивале привреде, гастрономије, туризма и културе, чувајући тиме идентитет народа који овдје живи и његове обичаје.
Међу највећим манифестацијама је “Здравофест”, који је крајем априла одржан 13. пут. Представљена су традиционална јела, пића од старих сорти воћа, чајеви од домаћег биља, мед, савска риба, посластице, потом народне рукотворине, ношње, обичаји, народне игре…
Валентина Перић, директорка Туристичке организације Градишка сматра да је на „Здравофесту“, као и другим програмима које овдје организују током цијеле године, демонстрирано богатство гастрономије, културе, традиције.
– То је за нас јасна порука, својеврстан апел да се још снажније посветимо производњи здраве хране. За то имамо довољно потенцијала, плодну земљу, добру климу и вриједне људе – казала је Перићева за Српскаинфо.
Она је нагласила да је интересовање за учешће на “Здравофесту” било изузетно велико. У припреми котлића, презентацији јела и пића, изложби ручних радова и фолклорним играма учествовале су 84 екипе из Градишке, Приједора, Бањалуке, Лакташа, Хрватске и Србије.
– Ове године биљежимо рекордан број учесника, излагача и публике. То шаље јасну поруку, поред осталог, да туризам може бити веома профитабилна дјелатност. Искуство са “Здравофеста” доказује да на нашој земљи, у Лијевчу и Поткозарју, у довољним количинама можемо производити здраву храну за себе, али и за тржиште – сматра Валентина Перић.
У Туристичкој организацији најављују богато љето на промоцији домаће хране, традиције и народних обичаја. Учесници “Здравофеста” потврђују опредијељеност за промоцију лијевчанских и поткозарских специјалитета, рибљег и ловачког котлића, паприкаша, рибе на жару, печеног кромпира, пите, погаче, пуре, цицваре, купуса, зељанице, мисираче, уштипака, јаја на кајмаку, јела испод сача, сира, подварка, хране од гљива…
Драган Кукавица из Гашнице је мајстор за припрему више врста рибе користећи зачин од домаћег поврћа, биља и трава.
– Сава, наше ријеке и језера, богати су квалитетном рибом. Мој син Милан и ја изградили смо објекат поред Саве, за своје потребе, али и за туризам. Сви који су опредијељени за наше кулинарске специјалитете добро су нам дошли – казао је Кукавица, одлучан да својим, породичним примјером допринесе промоцији домаћих привредних, гастрономских, туристичких и етно вриједности.
У поткозарским и лијевчанским селима, захваљујући удружењима грађана, првенствено жена, те културно-умјетничким друштвима и појединцима, ова традиција добија на значају.
Саво Васиљевић из Рогоља производи домаћу кобасицу, његов комшија Стево Баштинац ракију од јабуке, крушке и дуње за коју је на свјетским сајмовима награђен, исто као и Милован Илић из Нове Тополе. Драго Ољача из Брестовчине производи љековито биље, а бројни пчелари мед од маслачка, багрема, липе… Велики допринос промоцији домаће кухиње дају и удружења жена из Градишке, Врбашке, Подградаца, Ламинаца, Кочићева…
– Традиционална јела и етно су из исте приче; они шаљу јединствену поруку. Не смијемо се одрицати него јачати и унапређивати све што је наше. Имамо чиме да се похвалимо и од тога не смијемо одустајали – сматра Давор Симишић, предсједник Централног КУД “Лепа Радић”.
Драгана Илић, замјеница градоначелника, наглашава да је „Здравофест“ постао туристички бренд Градишке. Велики број учесника и посјетилаца указују да треба озбиљно рачунати на туристичке могућности града на Сави, казала је она.
Ученици
Ученици Средње стручне и техничке школе, смјер кулинарство, такође веома много доприносе обогаћивању домаће трпезе. Они редовно учествују на манифестацијама у цијелој регији, а за своје специјалитете добили су много награда.
Дарко Голић, директор ове школе, казао је за Српскаинфо да је у школским клупама, кухињи и на часовима практичне наставе први и најважнији корак стварања свијести о домаћим кулинарским вриједностима.
Грах и гљиве
У градишком крају производи се неколико врста граха. То су курузар, тркљанац, бијели, жути и шарени лежак. Курузар се кува за јело, а од тркљанца се највише кувају махуне. У грах се ставља месо, било сухо или фришко. Влада увјерење да је грах најбољи кад се спрема у земљаном лонцу.
Ако се у граху не кува месо, онда се он запржи машћу или уљем. Грах је најукуснији кад се у њему скувају сува сланина или сува ребра, при том се мало запржи, па пусти да преноћи и једе приликом доручка.
На овом подручју има много врста гљива. За исхрану се употребљава жута и бијела гљива. Жута гљива доспијева у јуну. Она се убере и пече на жару, и тад је врло укусна за јело.
Укусна је и ако се упржи на масти. Жута гљива расте по њивама и пашњацима, а бијела у шумама, нарочито буковим и кестеновим, а доспијева у јулу. Ако је киша, она толико роди да се све од ње бијели. Некада за ноћ нарасте за брање. Бијела гљива је права посластица и може да конкурише било ком упрженом месу, наводе у Туристичкој организацији, износећи појединости о специфичностима различитих врста домаће хране.
Српскаинфо / М.Пилиповић