Три странице славне српске историје: Вечерас у Градишки премијера ТВ серије „Српска варош“ (ФОТО)

За премијерно приказивање ТВ серије „Српска варош“, вечерас у 19 часова у “Културном центру” Градишка, влада велико интересовање у граду на Сави и околини.

Српски академици, историчари, научници, професори, духовници те друге значајне личности из науке, историје, образовања и културе, учествују у овом документарно-играном ТВ серијалу, аутора Милана Пилиповића, новинара ЕуроБлица и портала Српскаинфо.

Међу саговорницима наратора Златана Видовића, глумца из Градишке, који гледаоце води кроз три епизоде у Градишки, Београду и Бањалуци, поред осталих су академици: Василије Крестић, Гојко Суботић, Дарко Танасковић, Војислав Павловић, професори Милош Ковић, Никола Вилотић, Вера Вујчић, принцеза Јелисавета Карађорђевић, адвокати Душанка Суботић Хомен и Ненад Константиновић, директор Управе за сарадњу са Србима у регион и хуманитарац Арно Гујон…

У Градишки, о “Српској вароши” говорили су професорица Радана Станишљевић, археолог Бојан Вујиновић, историчар Бојан Вујчић, теолог Дарио Дринић… У трећој епизоди, снимљеној у Бањалуци учествују владика бањалучки Јефрем, бивши предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић, професор Боривоје Милошевић, глумица Љиљана Чекић…

До Другог свјетског рата, ни један крај Босанске Крајине, није имао толико интелигенције као Босанска Градишка, подсјећа продуцент и градски менаџер Бојан Вујиновић.

– Трговци и занатлије, окупљали су и школовали сиромашну дјецу са села, стварајући од њих перјанице српске националне омладине. Студенти из Градишке школовали су се у различитим европским престоницама. Они су слиједили идеал знања, јер само тако, могуће је докучити слободу и стати на чело свога народа у тешким и судбоносним временима – појашњава Вујиновић смисао и поруку ТВ серије “Српска варош”.

Градишка до Београда

Градишку у Београду, гледано са историјског аспекта, у научним круговима доживљавају тужно и срећно, истовремено. Тужно, зато што је то, како рече историчар Дарко Танасковић, парадигма наших, српских дисконтинуитета.

У том смислу Градишка је примјер града, чији су напори у цивилизацијском уздизању, у инклузивном космополитском српству, грубо прекидани, са три рата у једном вијеку.

Срећним околностима сматрамо чињенице, да је Градишка на обали Саве, на изванредном мјесту за развој града, постигла унутрашњу снагу да се као феникс из пепела поново подигне, захваљујући визији, ентузијазму и способности њених људи.

– Стварање трговачког слоја код Срба у Херцеговини и Босни, на територији данашње старе Србије, то је феномен којег можемо да пратимо бар од 17. вијека. У 18. вијеку херцеговачки трговац креће се простором од Беча до Цариграда. Онда се ту јављају српски трговци из Посавине и Крајине, као снажан сталеж. Појава трговачких и грађанских породица из Градишке, какви су Чубриловићи, Видовићи и остали, није инцидент и појава ниоткуда, него је луч њиховог односа према образовању, као примарном циљу којем су стремили – рекао је професор Милош Ковић.

Срби су у Босни и Херцеговини на почетку Првог свјетског рата имали укупно 396 друштава. Највећи број налазио се у бањалучком округу, а првак по томе била је Босанска Градишка са 25 друштава. Тај број тек добија на тежини ако га упоредимо са 23 друштва у Сарајеву или 14 друштава у Бањалуци.

Већ 1913. године многе вође српског народа и сви који су размишљали у духу свеславенске идеје, стављени су под присмотру, а неки су морали напустити Босну и Херцеговину и спас потражити у Србији.

Страдање

Када је почео Први свјетски рат, српско страдање у Крајини, у Градишки и Бањалуци, било је масовно. Многи прваци свога народа, завршили су на судским процесима, под оптужбом за велеиздају.

Посебно су били прогањани чланови породице Чубриловић, Вељко је убијен, а Јово и Бранко су затворени, др Јован Малић је депортован у логор у Арад, Владимир је ухапшен, а Ђорђе је 1913. године пребјегао у Србију.

Сличне судбине задесиле су Суботиће, Видовиће, Сабљиће… Толико пута изговарана парола чувених соколара “Устај, живи, бори се, не клони”, наставила је да живи у њима и њиховим потомцима. Снажну просветарску, духовну и слободарску улогу развијали су у Градишци прото Душан Суботић, његов отац Јово, а ове вриједности наслиједили су, њихови потомци, у Београду. Прото Душан Суботић био је посланик у Скупштини краљевине Југославије у пет мандата, борац за економски и сваки други просперитет.

Филмска екипа

Снимање ТВ серије “Српска варош у Градишки” финансирао је Град Градишка уз помоћ јавних установа “Културни центар”, “Градско позориште”, Туристичка организација и Завичајни музеј.

У ауторском тиму, осим продуцента Бојана Вујиновића су сниматељи Зоран Пилиповић, Милан Бајић и Игор Сузић, мајстор звука и монтажер Горан Пузић, дизајнер звука Игор Сузић, мајстор свјетла Душко Крковић, постпродукција Давид Гатарић и редитељ Бошко Крљаш.

СрпскаИнфо, аутор Милан Пилиповић