У кућном музеју Маринка Шиника, у Горњим Подградцима, има свега и свачега: Самар за овна на почасном мјесту (ФОТО)
У јединственом породичном музеју пољопривредних алатки, предмета некада кориштених у домаћинству и других старина,
Маринко Шиник из Горњих Подградаца, на видном мјесту поставио је овновски самар. То је ријеткост зато што су самаре
углавном носили коњи и магарци.
Маринко, прича удовољавајући нашој знатижељи, да самар чува годинама. А кориштен је прије више од једног вијека.
-Да будем прецизан у објашњењу, самар је посљедњи пут био на овну прије 120 година. Потиче из Грбаваца. Добио сам га, на
поклон, од Ђуре Матавуља а израдио га је његов отац Ђоко Матавуљ. На самару је ован носио терет… – испричао је Маринко.
Он је самар очистио, уредио, нагланцао и заштитио од пропадања. Магарећи самар, је уникатан којег овај домаћин, чувар традиције поткозарског краја, сакупљач старих алатки и предмета којим је употреба давно престала.
Многи кажу, питају, чуде се, да ли је могуће оседлати овна, наставља причу Маринко Шиник, те питају, како се ован понашао под самаром, да ли је био послушан. -И за то имам одговор, сасвим логичан. Прво, ко није имао вола, коња ни магарца, био је принуђен да овна упрегне и да му он понесе дио терета. И ован има леђа, као сваки живи створ. Сигурно је настојао да самар збаци, да се ослободи, али када схвати да му нема избора, ни помоћи, то прихвати као нормало и редовно стање закључује наш саговорник, на основу старинских прича које је некада слушао од комшија.
-Боље је терет, бар десетак килограма, ставити и на овновска него на своја леђа, подијелити терет…. Када је човјек могао носити,
напримјер жито у воденицу или неки други терет, зашто би овна поштедио. Није он господин да хода, тек тако, онако, за овцама…
У Грбавцима су и томе доскочили па овна, у његовим несташлуцима обуздали а себи живот олакшали – вели Шиник.
У његовом арсеналу, осим овновског самара, смјештено је још много старина. То су двене каце и буради за ракију, цукови, ступе,
преслице и вретена… Међу њима је кавени млин прабабе Маринкове прабабе којег је његова мајка Јованка, након повратка из
логора у Другом свјетском рату, пронашла на спаљеном кућишту, у Горњим Подградцима.
М.Пилиповић