У Млаки обиљежавање 78 година од продора јесеновачких логораша

Обиљежавању је присуствовао потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић.

Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој НДХ на простору окупиране Југославије за вријеме Другог свјетског рата.

Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог доба Макс Лубурић, који био и први командант логора.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је била највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.

Усташе су у априлу 1945. године почеле коначну ликвидацију логора, што је подразумијевало да се убију сви преостали логораши, уништи логорска архива и да се објекти логора спале и униште до темеља.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, на дан пробоја у логору Јасеновац је било 1.073 логораша, од којих је 600 кренуло у пробој, а преживјело је 90.

За вођу пробоја је изабран Анте Бакотић, који је дао знак за почетак устанка 22. априла 1945. године у 9.50 часова.

Наоружани циглама и даскама, логораши су навалили на врата зграде, а бункер поред капије успио је онеспособити Миле Ристић пушкомитраљезом отетим од усташе, чиме је омогућио логорашима да изађу изван логорских зидина.

Професор Гидеон Грајф, историчар специјализован за Холокауст, наводи да је Јасеновац био далеко бруталнији од Аушвица, гдје су у процесу „прочишћења хрватске нације“ српска дјеца убијана заједно са одраслима.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у Јасеновцу је током Другог свјетског рата страдало 700.000 жртава усташког злочина, међу којима је живот изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.

РТРС