Увијек смо се поносили успјесима нашег Синише, Богдановог сина: Српскаинфо међу родбином Синише Михајловића у Кукуљама
Сви Михајловићи у лијевчанском селу Кукуље код Српца, блиски рођаци преминулог фудбалера Синише Михајловића, скрхани су болом, на вијест о његовој смрти. Окупили су се. Пристижу и други Кукуљчани, и ако се у петак навече, ноћ увелико спустила и магла обавила село.
Тугују браћа и стричеви Мићо, Перо, Миливоје, Синиша, стрина Босиљка… Његов брат од стрица Пантелија, испричао је за „Српскаинфо“ да је трагичну вијест сазнао од Дражена, Синишиног рођеног брата.
-Завладала је велика жалост међу нама, овдје у Лијевчу. Ми смо велика и бројна породица. Ту је наших десет кућа и породица. Мој отац Остоја и Синишин отац Богдан су рођена браћа. Стриц је овдје живио до 18. године, кратко почео радити… Послије тога отишао је за послом у Борово село, тамо се оженио, стекао породицу, али је увијек долазио, одржавао породичне везе. Сви смо веома блиски – испричао нам је Пантелија.
Судбина је, каже, тако одредила да нас је Синиша напустио уочи Светог Николе, крсне славе Михајловића.
-Овај Никољдан, којег припремамо, биће другачији од свих, због Синише и због мога оца Остоје. Славску свијећу, у понедјељак упалићемо за њих… Ето, Синишина сахрана и крсна слава, истог дана. Бог је тако хтио, ваљда да се не заборави, да се памти – дрхтавим гласом, тешко изговарајући сваку ријеч казао нам је Пантелија.
У његовом двориштву, тишина, уздаси, речи туге али и гордости због Синишине блиставе каријере.
-Сјећамо се његове прошлости, његове спортске каријере. Приредио нам је велика задовољства, срећу на терену али и изван њега. Био сам много пута код њих у Борову, још када је Синиша играо у Борову селу. Отац га је охрабривао да игра а мајка се плашила повреда и одвраћала га од фудбала. Као и свака мајка, што чини. Мали је он био, нејак али упоран – испричао нам је Миливоје Михајловић.
Перо Михајловић каже да му се у сјећање најдубље урезало Синишино извођење пенала на утакмици у Барију, у финалу Купа шампиона.
-То сам гледао у даху. Нисам сумњао у њега. Када је лопта затресла мрежу, срце ми је могло пући од среће – испричао је Перо.
Синишин имењак
Михајловићи у Кукуљама такође воле фудбал. Међу најмлађима је Синиша Михајловић из Кукуља, који је име добио по познатом фудбалеру и рођаку.
-Ја сам до скора играо фудбал за „Слогу“ Србац. Сада не стижем активно да се бавим фудбалом. Запослио сам се, радим у Дрвој индустрији у Пријебљезима. Наравно, срећан сам због Синишиних успјеха али сам, као и сви овдје, тужни и несрећни због његове смрти – одговорио нам је имењак најпознатијег Михајловића, од којег се сада он и његова родбина овдје опраштају али чувају успомене на величанствене спортске тренутке.
Боса Михајловић, супруга покојног Остоје а стрина познатог фудбалског аса, одјевена у црнину, каже да је жалосна и потресена. Сјећа се многих сусрета и лијепих тренутака.
-То вам ја не могу описати. Имао је двије године када сам се овдје удала. Доводили су га родитељи често. Четири или пет пута годишње боравили су код нас. Ту се играо са осталом дјецом. Био је несташан, волио лопту, шутао је по овим међама и њивама. Највише су ударали о кућни зид, то им је било као да је гол. Видјело се одмах да је јак јер га је покојни отац Богдан, а Остојин брат упозоравао да шутају лопту на другом мјесту а не у зид, да кућу не оштете – рече Боса. Па заплака. Оде у кућу. Не може више ни ријеч.
Ни остали не знају шта би више казали, њихова лица, сузне очи и уздаси говоре много, највише, објашњавају овај тежак тренутак за њих али и за цијело Лијевче поље, за Србац, Градишку, Бањалуку, за цијелу Републику Српску.
СрпскаИнфо
Милан Пилиповић