ВАСА ЧУБРИЛОВИЋ – „МЛАДОБОСАНАЦ“ И АКАДЕМИК

Српски историчар Васа Чубриловић /1897-1990/, најмлађи учесник атентата на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. године у Сарајеву, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и уметности, преминуо је 11. јуна 1990. године.

Након што је 27. јануара 1914. године демонстративно напустио светосавску приредбу, на којој је интонирана химна цару Фрањи Јосифу, Васа Чубриловић избачен је из гимназије у Тузли и прешао код сестре у Сарајево, гдје је наставио гимназију.

Чубриловић се у Сарајеву повезао са Данилом Илићем и другим члановима организације „Млада Босне“, који су спремали атентат на надвојводу Франца Фердинанда.

Васу је, због малољетности, суд поштедио смртне казне, али га је осудио на 16 година најстрожег затвора, коју је издржавао у аустријском Мелерсдорфу и у Зеници.

У затвору је провео четири и по године, од чега више од три године у самици.

У Другом свјетском рату био је затворен у логору на Бањици.

Чубриловић је студирао филозофију на Универзитету у Београду, гдје је докторирао 1927. године. Између два свјетска рата припадао је прогресивном крилу Земљорадничке странке, а послије ослобођења земље био је директор Балканолошког института и министар у Влади Југославије.

Био је историчар са изразитим даром за синтезу, што је основна одлика његових седамдесетак књига и студија.

Међу дјелима Васе Чубриловића су: „Босански устанак 1875-1878“, „Порекло муслиманског племства у БиХ“, „Први српски устанак и босански Срби“, „Политичка прошлост Хрвата“, „Историја политичке мисли у Србији деветнаестог века“, „Одабрани историјски радови“.

Чубриловић је био декан Филозофског факултета у Београду. Након пензионисања наставио је научни, педагошки и организациони рад у САНУ.