Васкрс, темељ православне вјере: Успомене код Кључа снимљене прије једног вијека (ФОТО)

Доктор теолошких наука Славољуб Лукић, просвјетни савјетник за историју, вјеронауку и људска права у Просвјетно-педагошком заводу Републике Српске, из своје богате документације, уступио нам је фотографије снимљене прије стотину година, о Васкрсу, у селу Соколово код Кључа.

Ту је некада било више стотина становника, живот је био динамичан, постојале су школа, продавница, амбуланта… Крајем прошлог рата, Соколово је разорено, куће и имања уништени а становништво се раселило у Србију, Српску и свијет. Овдје има десетак становника који чувају успомену а љети дочекују своје бивше комшије и са њима буде успомене на прошло вријеме.

Лукић каже да Срби у том крају Васкрс сматрају темељем хришћанске вјере. Он подсјећа да су Срби овдје, одувијек, славили Васкрс и надограђивали обичаје, без обзира на економске, ратне и друге околности.

– Фотографије настале на Васкрс у Соколову, тридесетих година прошлог вијека, показују традицију, приврженост цркви и својој православној вјери, јединство свих генерација, једнаку посвећеност жена и мушкараца великом празнику исповиједања вјере – свједочи Славољуб Лукић. Овај теолог је, за Српскаинфо припремио и кратку, суштинску лекцију Васкрса, коју Срби у Крајини знају и поштују вијековима.

Лекција о Васкрсу
Васкрс је централни догађај у историји спасење, али и централни празник у календару наше Свете православне Цркве. Осим што је најважнији догађај у историји Васељене Васкрсење Христово је и темељ вјере хришћанске, јер по ријечима Светог апостола Павла: „Ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, празна је и вјера наша.“ (1 Кор 15,14)

Празник Васкрса се слави по одлукама Светих отаца Првог васељенског сабора 325. године увијек у недјељу, послије прољећне равнодневнице, након празновања јеврејске Пасхе и послије пуног мјесеца. Пошто се сви наведени услови испуне израчунава се празновање Васкрса, те је стога сваке године Васкрс другог датума. Сви православни хришћани, независно који календар користе, славе увијек истог датума Васкрс, за разлику од празника Божића.

Међутим, оно што је посебно важно да празнику Васкрсу, централном празнику исповиједања наше вјере, претходи Велики пост од седам седмица и још четири недјеље прије Великог поста, које нас такође богослужбеним поретком припремају за највећи хришћански празник.

Стога је читав богослужбени поредак подређен Васкрсу, празнику у којем је Христос побиједио смрт и поново пружио човјеку могућност да има истинску заједницу са Богом, без које је немогуће остварити вјечност и бесмртност.

Дакле, Васкрсење Христово није само догађај који се некада догодио и ми о њему треба да имамо само историјско памћење и сјећање, већ је израз наше вјере и наде да „као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживјети.“ (1 Кор 15,22) Васкрс је Новозавјетна Пасха (Прелазак) из смрти у живот, из таме у свјетлост, и знак Божије вјерности и милосрђа да спаси човјека, који се налазио у оковима гријеха и пропадљивости. Кроз Васкрс се пружа данас нама могућност да слободно, смирено, у покајању и љубави уђемо у заједницу са Богом кроз Свету литургију и Свету тајну причешћа.

У Светој тајни причешћа примамо тијело Новог Адама на исцјељење душа и тијела наших и гђе оно што смо изгубили са првим Адамом поново добијамо са Другим Адамом – са Христом.

Ипак у данашње савремено доба, вријеме глобализације и материјалистичке стварности, одступамо од исконског значаја наших празника и предајемо се потрошачком менталитету.

Међутим, као православни хришћани и ђеца Божја у ове велике дане треба да се подсјетимо како је Христос Ријеч Божја, Онај кроз Којег је све постало, Који је примио тијело и Који је пострадао ради нашег спасења. Ако је Бог страдао за нас, онда и ми требамо да искажемо опроштај, покајање, смирење, жртву и љубав током васкршњих празника. Посебно и истински треба да посвједочимо и искажемо заједништво, које нам никада није било потребније.

Сјећање на претке
Такође се тада треба сјетити и наших предака који су у још тежим временима очували своју вјеру и предали је нама као завјет нашег постојања. Они су у тим временима Васкрс знали да прославе једним васкршњим јајетом, а које је било довољно за исповиједање православне вјере у побједи над смрћу и рађању новог живота.

Зато се на Васкрс треба да окупимо у светим православним храмовима и кроз Свету Литургију уђемо у заједницу са Христом, а потом у заједништву породичне трпезе наставимо да исказујемо и свједочимо вјеру као што су Апостоли Лука и Клеопа на путу за Емаус, препознали Васкрслог Христа током ломљења хљеба са њима, пошто се кроз објед „отворише им очи и познаше га.“

Извор: Милан Пилиповић / srpskainfo.com