Високе и родне воћке у Поткозарју: Љубанова вишња највећа у Турјаку (ФОТО)
Стабло вишње у дворишту Љубана Суботића, пензионера и воћара, доминира у Турјаку. Овај узорни домаћин увјерен је да у цијелом поткозарском крају нема веће, родније и љепше вишње.
Стабло вишње у дворишту Љубана Суботића, пензионера и воћара, доминира у Турјаку. Овај узорни домаћин увјерен је да у цијелом поткозарском крају нема веће, родније и љепше вишње.
Моја вишња је за тридесетак година достигла велику висину и дебљину, веома се разгранала и богато рађа. Садницу сам набавио у Градишци, у продавници, не знајући ни која је врста нити шта ће бити од ње, да ли ће рађати и који је квалитет плодова. Већ наредне године схватио сам да је веома крупна, слатка са минималном горчином, више подсјећајући на трешњу, описује Љубан плодове омиљеног стабла.
– Два пута сам је орезао, развео гране у ширину и пустио да слободно расте, да се шири. Сада је највећа у турјачком крају. Висока је минимално 12 метара јер љествама дужине четири метра могу дохватити трећину њене висине. Годишње уберем највише педесетак килограма, остало препуштам птицама, мада ни њих нема, као некада – пожалио се наш саговорник на промјене у природи, и стално нестајање птица.
Од пентрања по вишњи, додаје Љубан Суботић придржавајући се о дебело стабло, са којег се, како каже, виде цијело Лијевче поље и сусједна села. пожалио се да га боле леђа, да га кочи у ногама али не одустаје.
– Није ми тежак ни терет 84 године, за ходање по гранама. Када мјерим висинске тачке, онда је моја вишња некако у равни са грбавачком црквом, то је моја процјена. Попнем се на врх, и одатле посматрам околину, као каква птица… Овдје за вишњу најбоље штима клима, квалитетно је земљиште, има и стајњака у близини, надморска висина такође има позитиван утицај – каже Љубан за Српскаинфо.
Осим вишања и трешања, и остало воће је код Љубана добро родило. Он вјерује да ће имати вагон шљиве али страхује да, због мањак радника, неће успјети све воће обрати и сакупити.
– Петровача доспијева око Петровдана, средином јула а око Илиндана, почетком аугуста могуће је од ње пећи ракију. Бијела и сисача доспијева средином аугуста а потом, крајем аугуста и почетком септембра дозријева шљива савка – објашњава Љубан календар доспијећа својих шљива.
У многим селима, каже, шљива савка је искоријењена али код мене су здраве и богато рађају. Имам велики број старих стабала шљиве, као и младих.
Вјерујем у аутохтоне, старинске воћке које, овдје на Козари увијек рађају. Тако је и ове године те ће буради са ракијом поново бити пуна а његов ракијски казан стар стотину година, ускоро ће опет бити у функцији.
Милан Пилиповић