Воће које нису уништили мраз, киша и град: Упркос лошим временским условима родила дрењина у Лијевчу (ФОТО)

Међу ријетким воћним врстама које су родиле, упркос мразу, дугом кишном периоду, вјетру и граду, је дрењина. Ова воћка карактеристична за дрварски крај, све је заступљенија у Лијевчу.

Најбоље успијева на кречњачким, топлим и сувим мјестима. Задовољава се и плитким земљиштем, а посебно стаништима која су довољно топла. Добро подноси сушу, коријен дрена је врло развијен и продире дубоко у подлогу. Орезивање подстиче његову жбунасту структуру.

Дрењина расте у готово цијелом свијету, али најбоље успијева на подручју средње и југоисточне Европе и у југозападној Азији.

Дријен је листопадни грм или мање дрво које може нарасти највише до осам метара. Крошња је густа и заобљена, а листови су овални с извученим врховима. Цвјета у фебруару и марту, а сазријева од аугуста до октобра. Плодови су тамноцрвене боје, дужине 14 до 16 мм, а у средини плода је кошпица.

Љековита својства

У љековите сврхе користе се готово све дијелове дрењине, кора, лист, цвијет, плод. Плодови се беру чим почну добијати црвену боју и суше се на топлом мјесту.

Вриједност дрењина и његова љековита својства препознати су још у античко доба. Томе свједоче сачувани записи из Грчке, Рима и Персије који кажу да се дријен користио за ублажавање болова те за бржи опоравак болесника.

Међутим, успркос томе што је ово шумско воће укусно, хранљиво и здраво, не користи се довољно.

Ефикасно је у лијечењу болести грла, малокрвности, оспица, болести бубрега, дијареје, хемороида, дијабетеса, за брже зацјељивање рана.

Плодови дрењине користе се свјежи, смрзнути или сушени. Од овог воћа праве се сокови, чајеви, тинктуре и ликери. Чајеви се такође могу припремати и од коре, цвијета или листова дријена.

У нашим крајевима, најпознатија је ракија од дрењине која се примарно производи у Дрвару и околини.

СрпскаИнфо

Милан Пилиповић