Вриједан јубилеј у радијском студију Сузане Видовић из Градишке: Тридесет година пред микрофоном

Први корак на медијском путу, у радијском студију и на терену, Сузана Видовић, водитељица РТВ Градишка, начинила у тешко вријеме, средином аугуста 1992. године.

Догодило се то у тадашњем Доњем Вакуфу а касније Србобрану. Био је рат. Многи су се борили пушком, у униформи, чезнули за миром и слободом.

Сузана је у то, најтеже вријеме, изазовно и одговорно, потражила и пронашла свој свијет којем је и сада вјерна. Почело је из љубави према писању, читању, радозналости а потом је све прерасло у животно занимање, испричала је Сузана за Српскаинфо.

Са само 17 година, 8. аугуста 1992. године први пут, обратила сам се слушаоцима тадашњег Радио Србобрана (Доњег Вакуфа), присјетила се наша саговорница својих водитељских и радијских почетака.

Она је у Градишци, стигла у избјегличкој колони, посљедње ратне године, заједно са неколико хиљада бивших али и садашњих суграђана.

Специфичну боју гласа, дикцију и таленат за овај занат, испричала нам је Сузана, препознали су професори Никола Кисин, Недељко Нинковић и новинар и директор Радио Србобрана Борислав Ђурић, на аудицији, ратне 1992.године.

– Пријавила сам се из радозналости. Нисам слутила да ће ми та аудиција одредити животни пут. Била сам најмлађа од девет кандидата. Изненадио ме и бескрајно обрадовао позив за посао. Радила сам и ишла у школу. Гранате су падале свуда, а ја сам стално била у покрету, на путу до школе или Радио станице – каже Сузана коју ни ратне околности нису поколебале.

Хтјела је да снажно пригрли занимање о којем до тада није много знала, да учи и напредује. За њу се тада отворио свијет којем је вјерна, посвећена, и тридесет година касније. О искуствима с почетка често и радо прича.

– Борбе су се свуда водиле а ја тога нисам, сасвим, била ни свесна. Плашила сам се али воља је од свега била јача. Ишла сам и на терен, на фронт, у ратне јединице да поразговарам са борцима, мојим комшијама и познаницима у униформи, на борбеној линији. Видјела сам све страхоте рата и стекла, већ на почетку, важно искуство – прича Сузана која је, након избјеглиштва, у тадашњем Српском радију Градишка, заједно са колегом из технике у србобранском Радију Драганом Ђокићем, пронашла нову средину, колектив и прилику да настави радити исти посао.

Њих двоје су и сада, заједно у овој медијској кући. Ипак, причом нас враћа на то ратно вријеме и емисије “Са борцима на фронту”.

– Да би снимили емисију, ишли смо, често и пјешке са магнетофоном о рамену десетак килограма, до прве линије фронта и ризикујући живот, снимали разговоре са борцима. Било је то веома тешко али потребно – каже Сузана, упоређујући и друге околности, услове рада у радио станици.

Она подсјећа да је, у то вријеме, било тешко доћи до информација. Није било Интернета, телефонске везе често нису радиле, штампа је ријетко стизала, струје је било повремено, али су ентузијазам и воља, одлучност, увијек били ту, у срцу младе спикерке и водитељице. Зато није одустала ни у најтежим околностима.

У скромној, личној архиви из ратног периода, сачувала је неколико фотографија и Рјешење о распореду у ратну, радну обавезу на послове спикера у ЈП Радио Србобран.

Након прогона српског становништва из Србобрана, 13. септембра 1995. године дошла је у Градишку, у до тада за њу непознато мјесто. Након неколико дана, добила је нову прилику, у Јавном предузећу Српски Радио Градишка, на пословима водитеља, а касније и новинара.

– Нова средина, већи колектив, већи град и широко подручје… Морала сам, некако, све од почетка. Колеге су ме добро прихватиле, успоставила сам многе контакте, упознала овдашњи живот и људе. Ту сам стекла породицу, и у Градишки препознала нови завичај. Овдје сам много дуже него у Вакуфу односно Србобрану али су те двије средине мени једнако важне – каже Сузана.

Она наглашава да и сада, као и на почетку воли свој посао, да ради истим ентузијазмом и да то слушаоци препознају.

– И послије 30 година, радујем се похвала за добро одрађен посао. Сада имам нове изазове. Радио Градишка је ове године прерасла у Радио-телевизију. Сада учествујем и у реализацији емисија пред ТВ камерама. Увијек и од многих сам учила, јер је то бескрајно поље за рад и доказивање – објашњава Сузана Видовић своје медијске принципе, омиљена радио, а од недавно и ТВ водитељка. Она сада жели да своје знање употпуни и студијем на Факултет политичких наука, смјер новинарство и комуникологија у Бањалуци.

То се уклапа у њену теорију да у свако вријеме, без обзира да ли послије три или тридесет година, водитељи и новинари морају усавршавати своје знање, стил, учити од других како би надоградили таленат и друге посебности које су их препоручиле за ово занимање.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић