Вриједан косац и хумани змијоловац: Несвакидашње склоности Лукаса Гороње (32) из Кнешпоља (ФОТО)

За сваку пронађену и уловљену змију, Лукас Гороња из Горње Градине у Кнешпољу, смањује цијену косидбе за десет марака. Такве услове косидбе разгласио је на све стране и зато, каже, има много посла.

-Има траве, све је запуштено а у трави има и змија. Свакојаких врста, као никада прије тога. Гдје год замахнем косом или загазим косилицом, угледам змију. Ја се томе обрадујем а домаћини, за које радим, грдно престраше прича Гороња.

Шта чини са змијама, због чега власници парцела, станишта ових животиња имају попуст, замолили смо да нам објасни овај косац и бивши возаш шумске механизације у Козари.

-Не убијам змије, спасавам их… То је хумано, према животињама. Када је пронађем, мало се поиграм, пустим да клизи по раменима и рукама, да ме мало расхлади на овим врелинама јер је змија хладна животиња. Сматрам, ако им поштедим живот, да ће мени и мојој дјеци бити боље. То је нека моја теорија.

Имам и два сина, они су мали. И њих учим послу, да раде и да буду вриједни. Они гледају како косим а када ухватим змију, дозволим да је и они опипају, да се привикавају. Не плашим их змијама, као што су говорили мени али ја сам се и са тиме изборио.

Највише змија ове године, каже, има у Прусцима, Ахметовцима, Впјскови, Новоселцима, Читлуку, Кнежици… Најдужа, коју сам пронашао и уловио, дуга је 172 центиметра. Има и оних, мојих колега, који кажу, ма шта је то, нису те змије опасне, нису отровне, то су смукови. Е, тада имам контрапитање, свакоме… Када није опасно, хајде је ти ухвати, или барем пипни. Ни то не смију. Него бјеже. Храбрији кажу, ухватићу је псолије седам ракија или гајбе пива.

Мене је једном приликом угризла змија за прст руке, нисам био пажљив, наставља Лукас причу, али се нисам због тога узбуђивао нити правио панику. Мало раскрварила прст, рану сам дезинфиковао и све је прошло, без посљедица.

Лукас Гороња је веома разговорљив и вриједан, упоран у свом послу, одлучан да стигне свуда гдје га позову, гдје други не могу….

-Сва села су запуштена, за косце има посла преко главе. Зато сам ангажовао и неколико пријатеља јер самостално не могу свуда стићи. Двојица стално раде а још двојицу повремено ангажујем. Нема њиве, ливаде, шљивика или запуштеног кућишта, које не можемо уредити.

Стално ми звони телефон, то ме успорава али охрабрује… Мени се ништа не може отети, ни брдо, ни долина, гдје ја уђем, ту више ни трава ни шибље не расту, бар ускоро. Примјетио сам да млади парови, све чешће, купују напуштена имања и враћају се у село. То је добро, али прије свега посјед треба уредити, змије и поскоке растјерати…

За дан 16 дунума
Има толико посла, да више и не питају, колико кошта, него када могу доћи. А када сам објавио и да ловим змије, посао ми је кренуо, као никада прије. Траже ме да косим окућнице, међе, гробља, шљивике… Зато сам и проширио посао па се бавим и превозом, на примјер дрва, ормара, свиња, оваца…

Народ се плаши змија и зато жели да очисти имања од ових гмизаваца. Кажу, ако убијеш змију, добићеш 20 марака за сваку. Ја им обећам, они ме награде, па сам по својој рачуници, и са попустом, заправо на добитку. Њима је важно да змије нису у близини, а ја их не убијам него убацујем у канту са поклопцем и у приколицу, па даље, у њихово станиште, гдје народ не залази. Ето, тако је добро свима, и људима и змијама, а ни мени није лоше.

Често ми кажу, ако их не желиш убити, вози их у друго село, па нека њима буде узбудљиво. Али, тако ја не радим, ја сам хуман змијоловац и јак косац. За један дан, могу покосити и 16 дунума коприва, оструге, шибља… Нико ме у томе не може надвисити нити побиједити.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић