Здраво одрастање дјеце постало случај, а не пракса: Игром и радом малишани умичу замкама технологије (ФОТО)

Физичка активност је веома важна за дјецу, у сталној замци модерне технологије, сматрају педагози, психолози и професори у Српској.

Ова активност потпомаже и менталном развоју. То су покрети, сарадња с другима, поштовање, подизање нивоа самопоуздања.

Ова тема, сада је у фокусу цијелог региона. Лоша искуства, насиље у школама подстакли су цијелу заједницу на анализу стања и на трагање за рјешењима.

Родитељи често, у жељи да обезбиједе што боље одрастање дјетету, не увиђају суштину, а то су физичка активност односно игра, боравак у природи, сматра психолог Хелена Бакић из Бањалуке. Занимљиво искуство из болничке праксе изнио је и ортопед Рајко Додик.

Он каже да особе које су у младости биле физички веома активне и које су се опробале у више различитих спортова, које су радиле физичке послове, након повреде, брже се враћају у форму, у нормалан живот. Супротно томе, особе које нису биле довољно активне у младости, нису практиковале вјежбање, пјешачење, спорт и рекреацију, имају веће изгледе за гојазношћу у каснијим годинама живота.

Позната је чињеница, додаје Додик, да су дјеца природно знатижељна, истражују и уче, а при том се велики дио времена крећу. Било каква врста кретања може се сврстати у физичку активност.

На тај начин дјеца развијају свој унутрашњи и вањски свијет, јачају имунитет, физичке, психолошке, емоционалне и менталне способности.

– Технологија у овом периоду доживљава ерупцију и врхунац. Присутна је у свим сегментима, она помаже, али и одмаже, нарочито дјеци. Технологија је отворила безброј могућности, увелико олакшала живот, али је постала и снажан манипулатор који дјецу вуче у виртуалност и удаљава их од стварнога свијета и живота – сматра Рајко Додик.

Ријетки су примјери активне улоге дјеце у породици, нарочито у селима, њихове оданости и послушности према родитељима, помоћи у свакодневним пословима. Такви примјери у данашње вријеме су и те како запажени.

Браћа Немања и Никола Мисимовић, ученици Основне школе у Врбашкој код Градишке, помажу родитељима. Њих двојица, заједно са сестром Милицом, раде у башти, на њиви, косе сијено, сакупљају траву, чисте двориште, окопавају врт… Мисимовићи се играју са животињама, пецају рибу на потоку, шутају лопту, играју скривача и трагача, праве фигуре од блата и пијеска.

Некада је то била свакодневица малишана, сада је изузетак, ријеткост, понашање за похвалу. Нова епоха преусмјерила је дјецу у другом правцу, ка видео игрицама, мобилним телефонима, телевизијском програму. Мисимовићи живе другачије и зато су посебни.

Зора и Мики Мисимовић, родитељи ових дјечака и дјевојчице кажу да они живе скромно, да дјеци нису били у могућности обезбиједити скупоцјене играчке. Зато су Немања, Никола и Милица изабрали рад као забаву, јер су то видјели од старијих у своме окружењу.

– Они су добри ученици, послушни и вриједни. Нико њих не тјера нити присиљава на било какве послове, посебно тешке. Али, они то хоће, желе да раде, отимају се за лопату, мотику, грабуље, колица… Упорни су у томе, да се искажу и да нама, мени и супрузи помогну – испричао нам је Мики Мисимовић, варилац сада ангажован у Хрватској.

Његову супруга је запослена у Дрвној индустрији у Подградцима. Дјеца су често сама код куће, али не брину за њих.

-Веома су одговорни, чувају једни друге. Најстарији Немања пази на двоје млађих, на близанце Николу и Милицу који су завршили други разред. Они су увијек код куће, или раде на њиви или се играју са псом, трчкарају уоколо, купају се, љуљају. Здрави су али и вриједни – казала је за Српскаинфо Зора Мисимовић.

Млади запостављени у заједници
Учешћем у различитим пројектима, програмима и истраживањима Хелена Бакић, је дошла до вриједних сазнања о друштвеном статусу дјеце и младих у Републици Српској.

Она је одлучна да указивањем на проблеме дјеце и омладине, нарочито недостатак мотивације и повјерења, запошљавање, политичко дјеловање, допринесе побољшању њиховог друштвеног статуса.

– Проблеми младих су потиснути. То су процеси са којим не они умију изборити. Узроци су у наметнутим нормама околине током одрастања, али и каснијем добу. Посљедица је у ниским степеном самопоуздања, нарушеној слици о себи, неадекватном личном вредновању – казала је Хелена Бакић за Српскаинфо.

Познајем много амбициозних младих, са широким спектром интересовања, наглашава Хелена, утврдивши да је њена генерација веома креативна, да посједује велике потенцијале, али они нису довољно искориштени, нити препознати у заједници.

Извор:Српскаинфо / М.Пилиповић